A
- Анахронизам
- Анахронизам је појам грчког порекла који означава постављање људи, догађаја, предмета или обичаја у временски период који није њихов изворни. У питању је свесна или случајна грешка у хронологији и излагању догађаја.
- У српској народној књижевности, анахронизми потичу из епске слободе владања временом и простором. Јунаци из различитих историјских периода често се појављују заједно у истој песми ради стварања епске атмосфере и наглашавања њиховог поетског значаја.
- Пример: Краљевић Марко, јунак из 14. века, повезује се са Ђурђем Бранковићем из 15. века и Старином Новаком из 16. века.
- Мешање топографских и биографских елемената, као што је комбинација Милоша Обилића са Милошем Поцерцем, представљају анахронизме који служе за остваривање епског континуитета.
Б
- Бајка
- Бајка је књижевна врста која се одликује фантастичним и натприродним елементима.
- Обично садрже чудесне догађаје, магична створења и јунаке који се суочавају са различитим изазовима и препрекама.
- Главна одлика бајке је да у њој нема оштре разлике између стварног и фантастичног света, што омогућава лак прелаз из једног у други.
- У бајкама су увек јасно дефинисани добри и зли ликови.
- Радња бајке обично се завршава срећним завршетком, где добри побеђују зло.
- Често се користе магични предмети који помажу јунацима у њиховим подухватима.
- Баладе
- Баладе су првобитно означавале народне песме које су се изводиле уз плес и музику. Ова врста песама карактеристична је по својој лирско-епској природи и често садржи драмске елементе.
- Основне особине баладе:
- Изненадан и неочекиван почетак: Баладе почињу нагло, без дугих уводних описа.
- Једноставан језик: Језик је једноставан и разумљив.
- Дијалошка форма и радња: Радња је развијена кроз дијалог и динамичне догађаје.
- Трагична тема: Често имају трагичну тему, али могу бити и комичне.
- Емоционална боја: Емоционална боја је углавном лирска, али обухвата и епске и драмске елементе.
- Брзи догађаји: Догађаји су убрзани и воде ка трaгичном завршетку, са интензивним приказом страсти и особина ликова.
- Минимални описи: Описи и детаљи су минимални, а наратор скоро неприметан.
- Врсте балада:
- Народна (усмена) балада:
- Преносиле су се усменим путем и често су садржале елементе из митологије, историје и љубави.
- Врсте:
- митолошке баладе – стара веровања, култ, магија
- легендарне баладе – супростављање митолошком погледу на свет, инсистирање на хришћанском покајању
- историјске баладе – у њима се говори о индивидуалном и породичном сукобу условљених историјским околностима
- породичне и љубавне баладе – однос међу ближњима, љубави
-
јуначке баладе
- Најпознатије српске народне баладе су „Хасанагиница”, „Предраг и Ненад” и „Смрт Омера и Мериме”.
- Уметничка балада:
- Развијале су се под утицајем народних балада у различитим културама.
- Врсте:
- велика уметничка балада – садржи пет стихова распоређених у три дециме са римом и једном квинтом, рефрен се налази на крају сваке дециме
- мала уметничка балада – писана у осмерцу и садржи три октаве и квинту на крају.
- Бановић Страхиња (књижевни јунак)
- Бановић Страхиња је приказан као храбар и моралан јунак који се издиже изнад типичног народног јунака. Иако су му Турци уништили дом и заробили жену, он показује вољу и одлучност да се освети и спасе је. Када се сусреће са непријатељем, показује изузетну храброст. И урпкос свему, када сазна за издајство своје жене, он показује милост и племенитост, опраштајући јој.
- Бановић Страхиња је главни јунак истоимене епске песме.
- Он је господар Бањске. Као бан, он је одговоран за заштиту своје територије.
- Страхиња одлази у Крушевац код Југа Богдана. Пијући вино, прима писмо од мајке која га информише да су Турци упали у његову територију и отелу му жену.
- Страхиња, спреман за освету, упућује молбу Југу Богдану да му дозволи да његови синови, браћа Југовићи, оду са њим на Косово. Молба бије одбијена.
- Одлази сам у борбу да спаси своју жену и поврати част.
- Током своје потраге, Страхиња среће познатог дервиша који му открива где се налази Влах-Алија.
- Упушта се у жестоку борбу са Влах-Алијом. Додатно га жена издаје тиме што одлучује да се укључи у борбу, али не на Страхињиној страни. И пре тога га је издала тиме што је открила његов идентитет турском отимичару. Упркос и психичком паду који је уследио издајством, Страхиња успева да победи Влах-Алију.
- Уместо да је казни за издају, Страхиња јој опрашта и тиме показује изузетну моралну снагу и племенитост, хуманост и способност за милост.
- Брзалица
- Брзалица је говорна игра или реченица која се изговара што брже, са циљем забаве и вежбања говора.
- Садрже речи које по звуку личе једна на другу, што чини њихово брзо изговарање изазовним и често доводи до комедичних грешака.
- Брзалице се изговарају у једном даху, обично три пута за редом, са циљем да се што брже и тачније изговоре.
- Садрже речи са сличним звуковима.
- Корисне су за вежбање правилног изговора, и често их користе јавне личности као што су глумци и водитељи пре наступа.
- Брзалице су намењене забави и изазивању смеха, често кроз смешне грешке у изговору.
- Примери:
- „Миш уз пушку, миш низ пушку.”
- „На врх брда врба мрда.”
- „Риба риби гризе реп.”
- „Јеси ли ти то ту? Јеси ли то ту ти? Јеси ли то ту? Јеси ли ли ту ти то? Јеси ли ту то ти?”
- Бројалица
- Бројалица (разбрајалица) је кратка песма која се користи за пребројавање чланова у игри.
- Ослањају на ритам и звучне ефекте, а не на смисао текста.
- Бројалице су најчешче по значењу бесмислене.
- Примери:
- „Ен ден дини саварака тини, саварака тика така бије баја бум, тип тап тум.”
- „Еци пеци пец, ти си мали зец, а ја мала препелица, еци пеци пец.”
- „Плива патка преко Саве, носи писмо на врх главе, у том писму пише, не волим те више.”
- Бугарштице
- Бугарштице су старе народне песме дугог стиха.
- Написане су истоименим стихом, бугарштицом.
- Певају о догађајима из 14. и 15. века.
- Најчешћи стих у бугарштицама је петнаестерац или шеснаестерац са цезуром (паузом) после седмог или осмог слога.
- Постоје и краћи и дужи стихови, од 13 до 18 слогова.
- После строфе се налазе припеви. Они обезбеђују музичку пратњу и предах за певача.
- „Рибање и рибарско приговарање” (Петар Хекторовић, 1568)
- „Марко Краљевић и брат му Андријаш”
- „Војвода Радослав Циверински и Влатко Убински”
- „Девојка и шишман”
В
- Варијантност
- Варијантност је особина народне књижевности која омогућава да различити певачи уносе измене у дело, стварајући различите верзије (варијанте) истог дела.
- Ова особина са једне стране доприноси богатству и разноврсности усмене традиције, али са друге стране уноси сумњу у прави ток догађаја који дело описује.
- Захваљујући Вуку Караџићу, знамо творце прве варијанте многих народних песама. Прва варијанта је често служила као смерница другим певачима и писцима.
- Влах Алија
- Влах Алија је главни антагониста у песми „Бановић Страхиња”, приказан као безобзиран Турчин који отима жену Бановића Страхиње и чини злочине. Нема милости и његови поступци изазивају сукоб и драму у песми.
- Влах Алија упада у Бањску док је Бановић Страхиња код тастове породице. Он пали и пљачка Бањску и отима Страхињину жену. Одводи је у свој шатор, где проводи ноћ са њом.
- Када Бановић Страхиња долази да се суочи са њим, Влах Алија га не дочекује с поштовањем. Уместо тога, припрема се за борбу и уцењује Страхињину љубу да стане на његову страну, што она и чини. Боре се се бори до последњег даха и на крају Влах Алија бива поражен.
- Вук Стефановић Караџић
- Вук Стефановић Караџић (1787-1864) био је један од најзначајнијих српских филолога, реформатора језика и сакупљача народне књижевности.
- Реформисао је српски језик и правопис („Писменица сербскога језика”, „Српски ријечник”) и сакупљао народне песме, приче и пословице („Српске народне пјесме", „Пјеснарица”).
- Сарађивао је са многим народним певачима, међу којима је најпознатији Филип Вишњић.
Е
- Епски десетерац
- Десетерац је стих од десет слогова.
- Врсте епског десетерца:
- Несиметрични (петоиктусни) трохејски стих:
- Има цезуру (паузу) после четвртог слога. Акценти углавном падају на непарне слогове, што даје стиху трохејске особине.
- „Нетко беше / Страхињићу Бане”.
- Постоји и симетрични стих који је засупљен у лирици.
- Полукаденца: Полукаденца на цезури која доприноси ритму дела.
- Избегавање опкорачења: Доприноси да се синтаксичке јединице завршавају унутар једног стиха односно да не прелазе у следећи.
- „Ерлангенски рукопис”
- „Ерлангенски рукопис” је збирка 217 народних песама које је забележио непознати аутор без реда и коментара у периоду од 1716. до 1733. године.
- Пронађена је 1913. у библиотеци Универзитета у Ерлангену у Немачкој.
- Ово дело је значајно у очувању српске културне баштине.
-
Списак песама
З
- Загонетка
- Загонетка (од гл. „гонетати”) је исказ, питање или фраза двосмисленог или нејасног значења, односно врста мисаоно-говорне игре изражене у виду метафоричног, описног или непосредног, често збуњујућег питања које захтева одговор.
- По Караџићу, загонетка се назива и гонеталицом.
- Двосмисленост, нејасност: Загонетке су формулисане тако да имају двосмислено или нејасно значење. Захтева одговар на основу метафоре.
- Утврђен облик и одговор: Формулисане су у готово утврђеном облику и имају само један тачан одговор.
- Песничка слика и метафора: Користе се песничке слике, метафоре, епитети, алузије, алегорије, алитерације, синоними и хомоними.
- Типови загонетки:
- Језичке загонетке: Описују предмете елементима језика и необичним речима.
- „Закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено, не мога га нико откукуљити, одмумуљити, оддеветати, оддесетати, него онај који га је закукуљио, замумуљио, задеветио и задесетио.” (Брава)
- Ономатопејске загонетке: Користе звукове из природе за прикривање и сугестију одгонетке.
- „Нешуш прође кроз гору, а не шушну.” (Магла)
- Дијалошке загонетке: Користе дијалог као форму.
- „О делијо, делијо, куд си сву ноћ ходио? - Све сам хитро летио, по свијета тјешио.” (Сунце)
- Слике-загонетке: Описују предмете сликом и бојама.
- „Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре.” (Трешња)
- Лирске загонетке: Садрже осећања и у форми су лирске народне песме.
- „Бисер се моми низ лице рони. Да ми је казат шта мому боли.” (Сузе)
- Контрастне загонетке: Садрже контраст у описима.
- „У ватри мокро, у води сухо.” (Восак)
- Елиминационе загонетке: Базиране на принципу система елиминације.
- „Бело је, снег није, слатко је, мед није.” (Шећер)
Л
- Легенда
- Легенде су приче о људским радњама које су у исто време и приповедачима и слушаоцима схваћене или вероване да су се догодиле у историји.
- Могу показати људске вредности и поседовати особине које причи дају веродостојност.
- Главне одлике легенде:
- Легенде се често базирају на историјским догађајима, али укључују елементе фантастике и хиперболе.
- Иако се не укључују догађаји који су потпуно немогући, легенде могу садржати чуда и натприродне догађаје.
- Легенде се често усредсређују на моралне и емоционалне приче.
- Легенде се временом могу мењати како би постале ажурније и реалније.
- Лирски десетерац
- Десетерац је стих од десет слогова.
- Врсте лирског десетерца:
- Симетрични (четрвороиктусни) стих:
- Има цезуру (паузу) после петог слога. Стих је подељен на две акценатске целине (3+2 или 2+3), са слободним распоредом акцената
- „Ранила Милка, / тицу славуја”.
- Постоји и несиметрични стих који је засупљен у епици.
- Како је стих симетричан, прима уникантан ритам што чини дело лакшим за рецитовање.
- Постоје четири варијанте симетричног десетерца: две са симетричним распоредом акценатских целина у полустиховима (3+2//3+2 и 2+3//2+3) и две са асиметричним распоредом (3+2//2+3 и 2+3//3+2).
- Лирски осмерац
- Лирски (симетрични) осмерац је врста стиха која се састоји од осам слогова.
- Осмерац се састоји од осам слогова са цезуром (паузом) иза четвртог слога, што га чини симетричним (4+4).
- „Иде јесен, / рујна јесен”
- Четврти и осми слог су често ненаглашени, што даје стиху трохејску интонацију.
- Обично има парну риму.
- Српски симетрични осмерац потиче из усменог песништва. Са Гундулићевим „Османом”, осмерац је потиснуо двоструко римовани дванаестерац и постао један од најраширенијих стихова српске поезије од Радичевића до Јакшића. Такође се може наћи и у Вуковој књизи лирских народних песама.
- Лирски субјекат
- Лирски субјекат је говорно лице у лирској песми, односно носилац лирског исказа. То је онај ко у песми изражава своје субјективне, личне доживљаје, осећања и мисли, али не мора бити сам песник.
- Најлешће је означен 1. лицем једнине у песми, али то не мора бити идентично са аутором песме.
- Може бити представљен као специфична личност, али може и остати анониман или неименован.
- Чесно користи различите мотиве и теме за изражавање својих осећања и мисли.
- Лирски субјекат је битан за разумевање песме јер његови доживљаји и осећања формирају дело само по себи.
- Када кажемо анализирање лирског субјекта подразумевамо разматрање његових емоција, мотива, тема и начина изражавања.
М
- Митолошке лирске песме
- Митолошке лирске песме су древни слој народне књижевности које су настале у доба паганских веровања. Ове песме осликавају митолошке мотиве и приче са симболиком и фантастичним елементима.
- Баве се темама везаним за богове, дивове, змајеве, виле, вукодлаке, и друга митолошка и натприродна бића.
- Користе симболе који представљају различите митолошке елементе.
- Пример: „Сунце се дјевојком жени”
Н
- Народна (усмена) књижевност
- Народна (усмена) књижевност обухвата збир усмених дела као што су песме, приче, загонетке и пословице које настају и живе у народу преносећи се са колена на колено.
- Почетци народне књижевности јављају се у далекој прошлости, када је људски говор почео да се обликује.
- Имају колективног аутора.
- Подела народне књижевности:
- народне песме
- народна епика
- народна лирика
- народне приповетке
- обредне (лирске) песме
- митолошке (лирске) песме
- бајке
- загонетке
- легенде
- љубавне (лирске) песме
- породичне (лирске) песме
- обичајне (лирске) песме
- посленичке (лирске) песме
- Народна епика
- Народна епика је жанр народне књижевности који обухвата песме и приповетке о јуначким подвизима, историјским догађајима и легендарним личностима.
- Централни ликови народне епике су херојски, епски јунаци који се истичу својом снагом, храброшћу и моралним вредностима. (Марко Краљевић, Милош Обилић, ...).
- Песме се баве значајним историјским догађајима и темама које објашњавају постанак света или појединих обичаја.
- Стих је најчешће десетерац, са цезуром после четвртог или петог слога.
- Народна епика игра значајну улогу у очувању и преношењу културног и историјског наслеђа кроз генерације. Песме су често биле извор инспирације и поноса за народ у тешким временима.
-
Српске епске народне песме
- Народна лирика
- Народна лирика представља један од три основна рода народне књижевности.
- По Вуку С. Караџићу, називају се и женским песмама.
- Свакодневна осећања и мисли се изражавају кроз сугестивне и симболичке слике основног мотива.
- Настала у народу, преносила се усменим путем са колена на колено.
- Песме су често ритмичке и мелодичне чиме је лакше њихово памћење и преношење.
- Кратке и једноставне су у изразу (речима), али дубоке у емоционалном значењу.
- Главне одлике: субјективност, ритмичност, звучност и сажетост.
- Деле се на: љубавне, породичне, обредне, обичајне, посленичке, тужбалице, митолошке.
- Народна проза
- Народна проза је усмена књижевна форма која обухвата разне врсте прича, бајки, легенди, анегдота, басни и других кратких форми.
- Ове приче настају из духовне потребе човека да речима пренесе своје доживљаје, виђења или замишљене ситуације другима.
- Примарни фокус је на причању догађаја или низа ситуација који су одређени јунацима.
- Вук Караџић је први извршио класификацију народне прозе на "женске" приче које садрже чуда и "мушке" приче које се баве стварним догађајима.
- Нова класификација:
- Бајке (фантастичне приче)
- Новеле (озбиљне реалистичке приче)
- Басне
- Легенде
- Приче о животињама
- Шаљиве приче
- Анегдоте
- Кратке народне умотворине (пословице, питалице, загонетке, шале, брзалице, изреке, басме)
- Народни певач
- Народни певач је појединац који изводи и преноси народне песме, чувајући и обликујући усмену традицију кроз генерације.
- Представња кључног лика који омогућава преношење дела са колена на колено.
O
- Обичајне лирске песме
- Обичајне лирске песме су везане за одређене тренутке човековог живота и прате утврђене редове поступака који су временом прерасли у обичаје.
- Ове песме изражавају разноврсна осећања као што су радост, љубав, нежност, туга и бол.
- Сватовске песме: Ове песме су веома старе и певају о просидби девојке, девојачкој тузи због растанка са родитељима, радости због живота са вољеном особом, али и о неизвесности у новом дому. Садрже богате описе девојачке опреме и физичке лепоте девојке која се удаје.
- Пример: „Двори девојачки", „Снаха", „Кад полазе сватови".
- Почашнице или здравице: Песме којима се одаје част домаћину или његовим укућанима. Желe добро здравље и срећу, и певају се уз подигнуту чашу.
- Пример: „Паметном човеку", „Јунаку", „Старцу".
- Успаванке: Песме у којима мајка казује најлепше жеље свом детету, изражавајући жеље за будућу срећу и миран сан детета. Песме су нежне и мелодичне.
- Пример: „Детету", „Иде санак уз улицу", „Спавај чедо”.
- Тужбалице или нарикалке: Песме које изражавају бол и жалост за умрлим. Тон је веома тужан и достојанствен, а певају их жене.
- Пример: „Зар ти није жао", „За јединком сином".
- Обредне лирске песме
- Обредне лирске песме су саставни део заједничких обреда који се изводе у одређено време у години. Ове песме прате смену годишњих доба и календарске догађаје, и веровало се у њихову магијску моћ (односно магију речи).
- Главне одлике обредних лирских песама:
-
Магијска и религијска функција
- Синкретизам (преплитање уметности попут игре, музике, маске и костима)
-
Ритмичност и једноставност
- Циклуси: Песме су подељене на зимски, пролетњи и летњи циклус, сваки са својим специфичним обредима и песмама.
- Примери:
- Коледарске песме (зимски циклус): Песме које се певају крајем децембра и почетком јануара, поздрављају младог бога сунца. - „Домаћине, коледо, господине, коледо”
- Божићне песме (зимски циклус) - „Божић од врата до врата”
- Ђурђевске песме (пролећњи циклус) - „Камен мосте, држ се, не нишај се”
- Усркшње песме (пролећни циклус) - „Ивковица млада лан сејала”
- Додолске песме (летњи циклус): Песме које се певају током сушног периода, молећи за кишу. - „Насред села вита јела”
- Одлике народне (усмене) књижевности
- Колективност: Иако творац дела може бити појединац, дела се обликују и преносе ставове заједнице.
- Варијабилност: Непрестано се мењају и адаптирају у складу са временом и контекстом у којем се изводе што доказује чињеница да постоје бројне варијанте појединих дела.
- Стереотипни почеци и завршеци: Могу се наћи почеци (нпр. „Био једном један...") и завршеци, као и употреба сталних епитета (нпр. „рујно вино", „стара мајка", „верна љуба”).
- Синкретизам: Често је преплитање различитих уметности као што су песма, игра и музика.
- Садржај и теме: Обухвата разноврсне теме и мотиве: митске, религиозне, свакодневне, а најчешће историјске. У центру су значајни догађаји и личности.
- Архаичност језика: Дела одржавају старије облике говора.
П
- Питалица
- Питалица је кратка и сажета говорна форма која обухвата питање и одговор.
- Углавном нема детаљног описа радње ни ситуације,и често је формулисана као дијалог.
- Питалице могу бити и духовите и критичке, а имају за циљ да укажу на људске слабости или друштвене појаве.
- Питалице су сведене на кратка питања и одговоре, без детаљног описивања радње или ситуације.
- Одговор на питалицу је обично мудар, духовит или садржи скривени смисао.
- Често се користи контраст како би се кроз хумор указало на тематику којом се питалица бави.
- Примери:
- „Водом иде, не бућка, травом иде, не шушка.” (Сенка)
- „Гурава кобила све поље побила.” (Коса)
- „Два локвања око пања.” (Уши)
- Подела народне књижевности
- Породичне лирске песме
- Породичне лирске песме спадају у народну лирику која описује односе међу члановима породице, било да је реч о љубави или мржњи.
- Честе теме ових дела су: љубав мајке према сину, родитељска љубав, љубав сестре према брату, положај снахе у породици, односи снахе и свекрве, снахе и девера...
- Често се опевава сестринска љубав као најјача и најтоплија.
- По структури кратке, али веома сликовите, мелодичне и пуне осећања.
- Примери:
- „Двије сеје брата не имале”
- „Дјевојка је сунце братимила”
- Посленичке лирске песме
- Посленичке лирске песме су врста народних лирских песама које певају о раду и згодама и незгодама из свакодневног живота. Ове песме су веома старе и потичу из периода сточарско-земљорадничког живота, везане за значајне, често колективно извођене радове као што су жетва, берба, моба и преља.
- Примери:
- „Наджњева се момак и девојка”
- „Зао господар”
- „Преди момо дарове”
- „Кујунџија и Хитропреља”
- „Јабланова моба”
- Приповедач
- Приповедач или наратор је неутрално лице које казује причу.
- Он је посредник између писца и догађаја о којима се говори.
- Објашњава и тумачи догађаје, наглашава детаље, истиче особине ликова и наглашава динамику радње.
- Приповедач ≠ аутор дела.
- Типови са тачке гледишта:
- Свезнајући приповедач: Приповедач који зна све о свим ликовима и догађајима, обухвата најшири простор и време.
- Фиктивни приповедач: Лик којем аутор директно или индиректно предаје реч, омогућава изражавање специфичних мишљења и ставова.
- Неутралан објективни приповедач: Свезнајући ауторски приповедач који слободно пролази кроз време и простор, улази у психологију ликова.
- Ауторски приповедач: Аутор који говори у своје име, исказује своје мишљење и виђење.
Р
- Романса
- Романса је врста песме карактеристична за народну (шпанску) књижевност. Ове песме су карактеристичне за усмену традицију и постале су популарне у 15. веку када су почеле да се сакупљају и записују.
- Романсе су углавном наративне структуре, интерпретирају се рецитовањем и/или певањем.
- Историјски развој:
- У 13. веку романса и епска јуначка песма постоје напоредо.
- У 14. веку долази до одумирања дугих епских песама, а на њихово место долазе романсе.
- „Романсеро” је назив за збирку романси које су почеле да се штампају у 15. веку.
С
- Страхињина љуба (књижевни јунак)
- Страхињина љуба је кључни лик у српској народној епској песми „Бановић Страхиња".
- Она је жена Бановића Страхиње коју су Турци отели и приморали да проведе ноћ под њиховим шатором.
- Када Страхиња дође да је спасе, она га издаје и стаје на страну свог отмичара Влах-Алије, верујући да ће јој он обезбедити бољу будућност и/или заштиту.
- Тај њен поступак издаје је кључни тренутак у песми који доводи до сукоба између Бановића Страхиње и Влах-Алије.
- Страхиња, уместо да је он (или девет Југовића) казни, показује племенитост и опрашта јој. Тиме се разликује од других јунака народне епике.
- Ипак, може се тумачити да издаја није само због њене слабости, већ и страха за живот. Налазила се у моралној дилеми и бира између две лоше опције.
- Када је доведена пред свог оца, Југ Богдана, и браћу, они је осуђују на смрт због издаје.
- Страхиња се супротставља овој одлуци и не дозвољава им да је казне.
Ф
- Формулативност
- Формулативност је техника стварања и обликовања усмене књижевности помоћу задатих формула.
- Ова техника потиче из самог односа стваралац-традиција који је реципрочан, и у коме је усмена традиција доминантна.
-
Формула је израз или група речи која се употребљава под истим условима да би се изразила одређена замисао или основна идеја.
- Изражајна формулативност: Ограничена је на стварање звучања, стилских фигура, лексике, синтаксе, ритмике и композиције. Резултати ове формулативности су стални епитети, поређења, словенска антитеза и градација.
- Садржинска формулативност: Резултати ове формулативности су мотив, склоп мотива, типски ликови, устаљени ликови и ситуације, обичаји, веровања и правила понашања.
Ц
- Цезура
- Цезура је пауза у стиху која представља кратак предах после одређеног броја слогова односно представља границу речи која дели дуже стихове на два полустихa.
- Користи се да би се нагласила нека мисао или остварио драматичан тренутак при читању.
- Служе као одмор за узимање даха за даље читање или изговарање стиха.
- У епском десетерцу, цезура је обично после четвртог слога, док је у лирском десетерцу после петог слога.
- Цезура се у нотном тексту може писати у облику зареза (٫), две косе црте (″) или великог латиничног слова „В" (V).
- Тишина која се остварује паузом привлачи пажњу слушаоца или читаоца. Тиме стихови остављају бољи утисак и одржавају пажњу слушаоца.
- Циклуси епских песама
- Циклуси епских песама су тематски груписане песме које опевају значајне догађаје и јунаке из историје и митологије. Ови циклуси обухватају различите периоде и аспекте српске историје и културе.
-
Неисторијски циклус
- Тематика: Обухвата песме у којима су догађаји и јунаци непознати историји. Често укључују митолошке и легендарне мотиве.
- Примери песама: „Браћа и сестра”, „Бог ником дужан не остаје”
- Преткосовски циклус
- Тематика: Догађаји пре Косовске битке (1389).
- Примери песама: „Женидба кнеза Лазара”, „Урош и Мрњавчевићи”, „Зидање Скадра”
- Косовски циклус
- Тематика: Косовска битка и догађаји непосредно пре и после ње.
- Примери песама: „Косовка девојка", „Бановић Страхиња”, „Смрт мајке Југовића”.
- Циклус песама о Марку Краљевићу
- Тематика: Авантуре, подвизи, живот Марка Краљевића.
- Примери песама: „Марко Краљевић и вила", „Марко Краљевић и бег Костадин".
- Покосовски циклус
- Тематика: Догађаји након Косовске битке, отпор против Турака и судбина српских великаша.
- Примери песама: „Диоба Јакшића", „Смрт војводе Пријезде".
- Хајдучки циклус
- Тематика: Хајдуци и њихова борба против турске власти.
- Примери песама: "Стари Вујадин", "Мали Радојица".
- Ускочки циклус
- Тематика: Борба ускока против Турака и других непријатеља.
- Примери песама: „Иво Сенковић", „Ага од Рибника".
- Циклус ослобођења Србије
- Тематика: Догађаји из Првог и Другог српског устанка.
- Примери песама: „Почетак буне против дахија", „Бој на Мишару".
- Циклус песама борбе за слободу народа Црне Горе
- Тематика: Борбе и подвизи црногорског народа у њиховој борби за слободу.
- Примери песама: „Петровић Батрић", „Три сужња”.
Ј
- Југ Богдан и девет Југовића (књижевни јунаци)
- Југ Богдан и девет Југовића су књижевни јунаци у српској народној књижевности а посебно истакнути у косовском циклусу.
- Према народном предању, девет Југовића су били синови Југ Богдана и браћа кнегиње Милице.
- У епским песмама, они представљају симбол храбрости и оданости.
- У народним песмама, Југовићи су представљени са натприродним особинама и изузетном храброшћу.
- Варијантност имена и броја: У различитим верзијама песама, имена и број Југовића могу варирати, али у већини случајева, њихова храброст и трагична судбина остају константни.
- У делу „Бановић Страхиња", Југ Богдан не дозољава Југовићима да истакну своју храброст ослободађајући Бановићеву неверну љубав, али показују своју неспособност за милост и неразумевање сложености људских односа извадивши нож да је казне.
Љ
- Љубавне лирске песме
- Љубавне лирске песме представљају једну од врста народних лирских песама. Баве се темама љубави. Изражавају емоције, чежњу, патњу, радост и разне друге осовине љубавних односа.
- Најчешће теме љубавних песама укључују изражавање љубави према вољеној особи, љубавну чежњу, радост због љубави, или патњу због растанка, неостварене љубави, издајства, ...
- Песме су веома емоционалне и субјективне.
- Често су у првом лицу, што омогућава јасније разумевање осећања лирског субјекта.
- Честа употреба симбола и метафора. На пример, сунце, месец, звезде, цвеће и природа се често користе као симболи љубави и осећања.
- Љубавне песме су често ритмичне и мелодичне.
- Пример: „Српска дјевојка”
